Ekonomija

...

Dimenzije organizacije koje se odnose na ljude i obuhvataju aktivnosti: sistema donošenja odluka, informisanja i komuniciranja, i procesa upravljanja ljudskim resursima i ponašanjem zaposlenih pripadaju trećoj fazi menadžment procesa - vođenju.

Planiranje i administriranje su centralna pitanja menadžmenta, dok su vizija i motivisanje zaposlenih kritične komponente vođstva. Menadžer sa liderskim osobinama zamenjuje hijerarhiju timskim radom, promoviše kulturu zadatka, menja upravljački stil tako što delegira autoritet na zaposlene.

Aktivnosti menadžmenta su usmerene na racionalnu upotrebu resursa, a aktivnosti liderstva na kreiranje organizacionog ambijenta i ponašanja zaposlenih koje će podržati inoviranje i promene. Zato se kaže da menadžment favorizuje efkasnost, a liderstvo (vođstvo) efektivnost.

Aktivnosti menadžmenta i vođenja[4]

Aktivnosti menadžmenta Aktivnosti vođenja

Planiranje Interpretiranje

Organizovanje Oblikovanje

Vođenje Mobilisanje

Kontrola Inspirisanja

Interpretiranje je liderska aktivnost usmerena na prikupljanje potrebnih informacija iz okruženju kao i interne sredine, koje će razumeti na pravi način, dati im odgovarajuću vrednost pravilno ih interpretirati - razumeti i na njima zasnovati ostale liderske aktivnosti.

Oblikovanje je aktivnost na stvaranju vizije i utvrđivanju strategije za prevođenje vizije u akciju. To je proces prilagođavanja planova i akcija promenama u sredini.

Mobilizacija uključuje skup aktivnosti radi usmeravanja ponašanja članova organizacije u pravcu ostvarivanja ciljeva. Aktivnosti, pored podizanja motivacije, podrazumevaju i druge podsticaje, kao što su stimulacije, priznanja za napore i doprinose, delegiranje autoriteta i uključivanje u proces odlučivanja, i dr.

Inspiracija je aktivnost na stvaranju poželjne klime za slobodno ispoljavanje kreativnosti i talenta. Dobri međuljudski odnosi, poštovanje saradnika, i poverenje koje lider demonstrira prema zaposlenima doprinose entuzijazmu i razvoju koliderstva. Inspirativan lider služi kao model za ponašanje ostalih zaposlenih.

Izvor moći koje koriste menadžeri i lideri takođe uslovljavaju razliku između menadžment i liderstva (vođstvo). Dok menadžeri svoju moć baziraju pretežno na resursima (resursna moć), dotle lideri koriste interpretativnu moć. Vođstvo kao proces i aktivnost upravljanja ponašanjem zaposlenih je interpretativna aktivnost.

Ono podrazumeva drugačije pretpostavke od kojih polaze menadžer i lider, različite stilove ponašanja i različit „know how“ (tabela 3). Lider oblikuje viziju, daje smernice i kreira interni ambijent da pridobije ostale zaposlene da budu odani sledbenici.

Da bi to postigao, lider ne mora biti najbolji u struci, ali treba da poznaje područje u kome organizacija posluje, treba da poseduje lični integritet - da mu zaposleni veruju; kognitivne sposobnosti kao što su percepcija, da bi pravilno interpretira stvarnost i empatija da bi mogao da razume ponašanje drugih; potrebne su mu pregovaračke sposobnosti - da bi delovao samouvereno i sugestivno; i interpersonalne veštine da bi komunicirao na prvi način i da bi gradio odnose poštovanja i poverenja; treba da uživa ugled i da ima dobre kontakte u poslovnim, društvenim i političkim krugovima

Kratkoročno orijentisan Dugoročno orijentisan

Striktan pogled Zagledan u horizont

Administrira Inovira

Održava Razvija

Imitira MENADŽER LIDER Stvara

Pita zašto i kako Pita zašto ne

Prihvata Dovodi u pitanje

Dobar vojnik Sopstvena ličnost

Radi stvari na pravi način Radi prave stvari

Prema P. Druckeru temelj efkasan vođstva čini osmišljavanje zadataka postavljenog određenoj organizaciji i njegovo jasno i očigledno definisanje i utvrđivanje. Lider postavlja ciljeve, određuje prioritete i utvrđuje i održava standarde. Jedan efikasan vođa zna da je njegov vrhunski zadatak da kreira ljudski potencijal i ljudsko vizionarstvo.

Pridobiti sledbenike za promene je znak liderstva u savremenim organizacijama. Pravo liderstvo je nalaženje rešenja za adaptiranje promenama u savremenoj globalnoj privredi. Menadžeri sami odlučuju a lideri koriste zaposlene da nađu zajedničko rešenje. To uvodi određene poremećaje u organizacije jer zaposleni treba da uče nove uloge. Menja se način na koji se obavljaju poslovi u organizaciji. Lider mora stalno da ima u vidu kontekst i zato nije dobro da je samo angažovan na primeni rešenja.

Lider mora da zna koliko su zaposleni sposobni da uče nove načine obavljanja poslova. Veoma je bitno stvoriti samopouzdanje da se posao može obaviti na nov način.

Pridobiti sledbenike za promene je znak liderstva u savremenim organizacijama. Pravo liderstvo je nalaženje rešenja za adaptiranje promenama u savremenoj globalnoj privredi. Menadžeri sami odlučuju a lideri koriste zaposlene da nađu zajedničko rešenje. To uvodi određene poremećaje u organizacije jer zaposleni treba da uče nove uloge. Menja se način na koji se obavljaju poslovi u organizaciji. Lider mora stalno da ima u vidu kontekst i zato nije dobro da je samo angažovan na primeni rešenja. Lider mora da zna koliko su zaposleni sposobni da uče nove načine obavljanja poslova. Veoma je bitno stvoriti samopouzdanje da se posao može obaviti na nov način.

Liderstvo (vođstvo) je kolektivna aktivnost. Kao proces, uključuje lidera i sve zaposlene kojima treba omogućiti da učestvuju u kreiranju ciljeva i da shvate da su značajni u njihovom ostvarivanju[5].

Vođstvo se stvara na različitim nivoima u organizacionoj strukturi preduzeća, po pravilu na grupnom nivou i često na nivou neformalnih grupa.

Oblikuje se po scenariju da jedna osoba ima viziju kao željenu budućnost koju vidi za svoje preduzeće ili njegov uži deo i predlaže strategiju za postizanje željenog cilja. Osoba koja ima viziju traži sledbenike za podršku. Da bi se obezbedila podrška u procesu stvaranja vizije treba da učestvuju svi u grupi ili organizaciji, ili bar najveći broj zaposlenih.

Liderstvo